The Muslims Internet Directory

TA HA * TA HA

[20.1] Ta. Ha.
[20.2] Nismo ti objavili Kur’an da se muèiš,
[20.3] Nego (kao) Opomenu za onog ko se boji(Allaha).
[20.4] Objava je od Onog ko je stvorio Zemlju inebesa visoka -
[20.5] Milostivog, na Aršu opstojeæeg.
[20.6] Njegovo je šta je u nebesima i šta je naZemlji, i šta je izmeðu njih dvoje, i šta je ispodtla.
[20.7] A ako si glasan u govoru, pa uistinu, On znatajnu i skrivenije.
[20.8] Allah! Samo je On Bog! Njegova imena sunajljepša!
[20.9] A da li ti je stigao hadis o Musau?
[20.10] Kad ugleda vatru pa reèe porodici svojoj:“Saèekajte! Uistinu, ja sam opazio vatru; možda æuvam od nje donijeti glavnju, ili æu kod vatre naæiuputu.”
[20.11] Pa pošto joj stiže, bi pozvan: “O Musa!
[20.12] Uistinu! Ja, Ja sam Gospodar tvoj! Zato izujobuæu svoju. Uistinu si ti u svetoj dolini Tuwa,
[20.13] I Ja sam te odabrao, zato slušaj šta ti seobjavljuje.
[20.14] Uistinu! Ja, Ja sam Allah! Nema boga osimMene! Zato Mene obožavaj i obavljaj salat, da Me sesjetiš.
[20.15] Uistinu, Èas je dolazeæi, skori je, tajim gada bi se platilo svakoj duši ono zašto se trudila.
[20.16] Zato neka te nikako od njega ne odvrati onajko u njega ne vjeruje i slijedi strast svoju, pa dastradaš.
[20.17] A šta je to u desnici tvojoj, o Musa?”
[20.18] Reèe: “Ovo je moj štap, oslanjam se na njegai mlatim (lišæe) njime ovcama svojim, a imam ja unjemu (i) druge svrhe.”
[20.19] (Allah) reèe: “Baci ga, o Musa!”
[20.20] Pa ga baci, tad gle: on zmija, gmiže.
[20.21] Reèe: “Uzmi je i ne boj se. Povratiæemo jenjenom prvom stanju;
[20.22] I stavi ruku svoju pod pazuho svoje, izaæi æebijela, bez nedostatka - znak drugi,
[20.23] Da bismo ti pokazali od znakova Naših, veæi.
[20.24] Idi faraonu! Uistinu, on je prevršio.”
[20.25] (Musa) reèe: “Gospodaru moj! Proširi mi grudimoje,
[20.26] I olakšaj mi stvar moju,
[20.27] I razveži èvor jezika mog,
[20.28] (Da) razumiju govor moj,
[20.29] I uèini mi wezirom iz porodice moje,
[20.30] Haruna, brata mog;
[20.31] Pojaèaj njime snagu moju,
[20.32] I pridruži ga u stvari mojoj,
[20.33] Da slavimo Tebe mnogo,
[20.34] I spominjemo Te mnogo.
[20.35] Uistinu! Ti si Onaj koji nas vidi.”
[20.36] (Allah) reèe: “Veæ ti je dato potraživanjetvoje, o Musa”,
[20.37] I doista smo te darovali drugi put,
[20.38] Kad smo objavili majci tvojoj šta jeobjavljeno:
[20.39] “Ubaci ga u tabut i baci ga u rijeku, pa æega izbaciti rijeka na obalu, uzeæe ga neprijatelj Moji neprijatelj njegov.” I bacio sam na te ljubav odSebe, i da budeš odgajan pod okom Mojim.
[20.40] Kad ode sestra tvoja, pa reèe: “Hoæete li davam ukažem na onog ko æe ga odgajati?” Tad smo tevratili majci tvojoj da ohladi oko svoje i ne tuguje.I ubio si dušu, pa smo te oslobodili brige, iiskušavali te kušnjom; pa si boravio godinama meðustanovnicima Medjena, zatim si došao po odredbi, oMusa.
[20.41] I odabrao sam te Sebi:
[20.42] “Idi ti i brat tvoj sa znakovima Mojim, i nepopuštajte u Mom spominjanju.
[20.43] Idite faraonu. Uistinu, on je prevršio,
[20.44] Pa mu recite rijeè blagu, da bi se on pouèioili pobojao.”
[20.45] Rekoše: “Gospodaru naš! Uistinu! Mi se bojimoda æe na nas požuriti ili da æe prevršiti.”
[20.46] (Allah) reèe: “Ne bojte se! Uistinu, Ja samsa vama dvojicom, èujem i vidim.
[20.47] Zato mu idite, pa recite: ’Uistinu mi smo dvaposlanika Gospodara tvog, pa pošalji s nama sinoveIsrailove, i ne muèi ih. Doista smo ti donijeli znakod Gospodara tvog, a mir nek’ je nad onim ko slijediUputu.
[20.48] Uistinu, nama je veæ objavljeno da æe bitikazna nad onim ko porekne i odvrati se.”
[20.49] (Faraon) reèe: “Pa ko je Gospodar vaš, oMusa?”
[20.50] (Musa) reèe: “Gospodar naš je onaj koji jesvakoj stvari dao stvaranje njeno, zatim uputio.”
[20.51] (Faraon) reèe: “Pa kakvo je stanje pokoljenjaranijih?”
[20.52] (Musa) reèe: “Znanje o njima je u Knjizi kodGospodara mog. Ne griješi Gospodar moj, nitizaboravlja,
[20.53] Onaj koji je za vas uèinio Zemlju bešikom, iutro vam po njoj puteve, i spustio s neba vodu” - pasmo izveli njome parove bilja razlièitog.
[20.54] Jedite i napasajte stoku svoju. Uistinu, utome su znaci za posjednike razuma.
[20.55] Od nje smo vas stvorili i u nju vas vraæamo,i iz nje æemo vas izvesti drugi put.
[20.56] I doista smo mu pokazali znakove Naše, svakogod njih, pa je porekao i odbio.
[20.57] (Faraon) reèe: “Jesi li nam došao da nasizvedeš iz zemlje naše sa sihrom svojim, o Musa?
[20.58] Pa sigurno æemo ti donijeti sihr slièan tome;zato utvrdi izmeðu nas i tebe rok, neæemo gaprekršiti mi niti ti, na mjestu odgovarajuæem.”
[20.59] (Musa) reèe: “Termin vaš je dan ukrašavanja,i nek se saberu ljudi jutrom.”
[20.60] Tad se faraon okrenu, pa skova svoj plan,zatim doðe.
[20.61] Musa im reèe: “Teško vama! Ne izmišljajteprotiv Allaha laž, pa da vas kaznom iskorijeni. Adoista neæe uspjeti ko izmišlja.”
[20.62] Zatim su se prepirali o stvari svojojmeðusobno i krili sašaptavanje.
[20.63] Rekoše: “Uistinu, ova dvojica su dvaèarobnjaka, žele da vas izvedu iz zemlje vaše sihromsvojim, i unište tarikat vaš najprimjerniji.
[20.64] Zato skujte plan vaš, zatim doðite u saffu.Pa doista æe danas uspjeti ko nadvlada.”
[20.65] Rekoše: “O Musa! Ili da baciš, ili da budemoprvi koji baca?”
[20.66] Reèe: “Naprotiv, bacite!” Tad gle: konopinjihovi i štapovi njihovi mu se uèiniše od sihranjihovog, da oni gmižu.
[20.67] Tad Musa osjeti u svojoj duši strah.
[20.68] Rekosmo: “Ne boj se! Uistinu ti, ti æeš bitiviši.
[20.69] I baci to šta je u desnici tvojoj! Progutaæeono šta su napravili. Uistinu, napravili su lukavstvoèarobnjaka, a èarobnjak neæe uspjeti ma gdje došao.”
[20.70] Tad se èarobnjaci baciše na sedždu. Rekoše:“Vjerujemo u Gospodara Harunovog i Musaovog.”
[20.71] (Faraon) reèe: “Povjerovaste li mu prije negovam dopustih? Uistinu, on je velikan vaš koji vas jenauèio sihru. Zato æu sigurno odsjeæi ruke vaše inoge vaše unakrst, i sigurno æu vas raspeti na stablapalmi. A sigurno æete saznati koji je od nas žešæekazne i trajnije.”
[20.72] Rekoše: “Neæemo te odabrati nad onim šta namje došlo od jasnih dokaza, i Onim ko nas je stvorio,zato sudi šta æeš ti presuditi. Samo sudiš ovaj životDunjaa.
[20.73] Uistinu, mi vjerujemo u Gospodara našeg, danam oprosti greške naše i ono na šta si nas prisiliood sihra. A Allah je Najbolji i Najtrajniji.”
[20.74] Uistinu, onaj ko doðe Gospodaru svom kaokrivac, pa uistinu, imaæe on Džehennem. Neæe umrijetiu njemu, niti živjeti.
[20.75] A ko Mu doðe (kao) vjernik, veæ radio dobradjela, pa ti takvi æe imati stepene visoke;
[20.76] Bašèe Adna ispod kojih teku rijeke, biæevjeèno u njima; a to je plaæa onog ko se oèisti.
[20.77] I doista smo objavili Musau: “Kreni sarobovima Mojim noæu, pa udari za njih put suh u moru,ne bojeæi se sustizanja, niti se strašeæi.”
[20.78] Tad ih je slijedio faraon sa vojskama svojim,pa ih je od mora prekrilo ono što ih je prekrilo.
[20.79] I zaveo je faraon narod svoj, a nije uputio.
[20.80] O sinovi Israilovi! Doista smo vas izbaviliod vašeg neprijatelja, i sklopili ugovor s vama (na)obronku Tura desnom i spustili na vas mennu iprepelice.
[20.81] Jedite od dobrih stvari kojima smo vasopskrbili, i ne pretjerujte u tome pa da na vas padnesrdžba Moja. A onaj na koga se spusti srdžba Moja, padoista je propao.
[20.82] I uistinu, Ja sam Oprosnik onom ko se pokajei uzvjeruje i radi dobro, zatim se uputi.
[20.83] “A šta te je požurilo od naroda tvog, oMusa?”
[20.84] Reèe: “Oni su ti koji su mi na tragu, apožurio sam Tebi Gospodaru moj, da budeš zadovoljan.”
[20.85] Reèe: “Pa uistinu, Mi smo veæ iskušavalinarod tvoj poslije tebe i zaveo ih je Samirijja.”
[20.86] Tad se vrati Musa narodu svom srdit, tužan.Reèe: “O narode moj! Zar vam nije dao Gospodar vašobeæanje lijepo? Pa zar vam se odužilo vrijeme, iliželite da vas snaðe srdžba Gospodara vašeg, pa ste miprekršili obeæanje?”
[20.87] Rekoše: “Nismo ti prekršili obeæanje svojomvoljom, nego smo mi bili natovareni teretima nakitanarodnog, pa smo ih ubacili, te je isto tako bacioSamirijja.
[20.88] Pa im je izvadio tele - tijelo, imalo je ono(moguænost) mukanja, te rekoše: “Ovo je bog vaš i bogMusaov - ta zaboravio je.”
[20.89] Pa zar ne vide da im ne uzvraæa govor, i nevlada im štetom niti korišæu?
[20.90] A doista im je rekao Harun još prije: “Onarode moj! Njime ste samo iskušani. A uistinu,Gospodar vaš je Milostivi, zato me slijedite iposlušajte naredbu moju.”
[20.91] Rekoše: “Neæemo njemu prestati biti odani doknam se Musa ne vrati.”
[20.92] Reèe: “O Harune! Šta te je zadržalo kad si ihvidio (da) lutaju,
[20.93] Da me ne slijediš? Pa zar si se suprotstavionaredbi mojoj?”
[20.94] Reèe: “O sine majke moje! Ne grabi me za mojubradu, niti moju glavu! Uistinu, ja sam se bojao dane kažeš: ’Razjedinio si sinove Israilove i nisièekao moju rijeè.”
[20.95] Reèe: “Pa šta je stvar tvoja, o Samirijja?”
[20.96] Reèe: “Opazio sam ono šta nisu spazili, pasam zgrabio šaku (prašine) iz traga izaslanika, te jeodbacio; a tako me je navela moja duša.”
[20.97] Reèe: “Onda idi! Pa uistinu, za tebe je da uživotu govoriš: ’Nema doticanja.’ I uistinu, ti imaštermin, neæe ti biti iznevjeren. I gledaj ka bogusvom, onom kojem si stalno privržen: sigurno æemo gaspaliti, zatim æemo ga sigurno potpuno u moreraspršiti.
[20.98] Vaš Bog je jedino Allah koji - nema boga osimNjega - obuhvata svaku stvar znanjem.”
[20.99] Tako tebi kazasmo neke vijesti, ono što jeveæ prethodilo, a doista smo ti dali od Nas Opomenu.
[20.100] Ko se od nje odvrati, pa uistinu æe on naDan kijameta nositi teret.
[20.101] Vjeèno æe biti u njemu. A zlo je optereæenjeza njih na Dan kijameta,
[20.102] Dan kad se puhne u sur, i saberemoprestupnike Tog dana modre,
[20.103] Tiho æe meðusobno govoriti: “Ostali ste samodeset (dana).”
[20.104] Mi smo Najbolji znalac onog šta æe govoriti,kad rekne tarikatom najprimjerniji njihov: “Ostaliste samo dan.”
[20.105] I pitaju te o planinama, pa reci: “Smrvit æeih Gospodar moj u prašinu drobljenjem,
[20.106] Te ih ostaviti ravnicom, pustopoljinom,
[20.107] Neæeš vidjeti na njoj iskrivljenost, nitineravninu.”
[20.108] Tog dana slijedit æe pozivaèa, neæe bitinjegovog skretanja i stišaæe se glasovi Milostivom,pa neæeš èuti, izuzev šapat.
[20.109] Tog dana neæe koristiti posredovanje, izuzevkome dozvoli Milostivi, i zadovolji (Ga) njegovarijeè.
[20.110] Zna šta je ispred njih i šta je iza njih, ane obuhvataju to znanjem.
[20.111] I poniziæe se lica Živom, Samoopstojeæem. Adoista neæe uspjeti ko je nosio (teret) zulma.
[20.112] A ko je radio dobra djela, i on bio vjernik,pa neæe se bojati zulma, niti zakidanja.
[20.113] I tako smo ga objavili (kao) Kur’an naarapskom, i izložili u njemu neke prijetnje, da bi seoni pobojali, ili da im pobudi opomenu.
[20.114] Pa uzvišen neka je Allah, Vladar istinski! Ine žuri s Kur’anom prije no što ti se okonèaobjavljivanje njegovo, i reci: “Gospodaru moj, uveæajmi znanje!”
[20.115] I doista smo obavezali Adema ranije, pa jezaboravio i nismo našli u njega odluènosti.
[20.116] I kad rekosmo melecima: “Padnite na sedžduAdemu”, tad uèiniše sedždu, izuzev Iblisa; odbio je.
[20.117] Tad rekosmo: “O Ademe! Uistinu je ovoneprijatelj tebi i ženi tvojoj. Zato neka vas nikakone izvede iz Dženneta, pa da se muèiš.
[20.118] Uistinu, za tebe je da neæeš gladniti unjemu, niti ogoliti,
[20.119] I da ti u njemu neæeš ožedniti, niti suncuizložen biti.”
[20.120] Tad mu došapnu šejtan. Reèe: “O Ademe! Hoæešli da ti ukažem na drvo besmrtnosti i carstvo kojeneæe nestati?”
[20.121] Pa njih dvoje pojedoše od njega, te im seukazaše sew’ati njihovi, i poèeše po sebi krpiti(šiti) nešto lišæa džennetskog. I nije poslušao AdemGospodara svog, pa je skrenuo.
[20.122] Zatim ga je odabrao Gospodar njegov, pa muoprostio i uputio.
[20.123] (Allah) reèe: “Siðite iz njega oboje - svi!Vi ste jedno drugom neprijatelj.” Pa ako vam doðe odMene Uputa, pa ko bude slijedio Uputu Moju, tad neæezalutati, niti se unesreæiti.
[20.124] A ko se okrene od Moje Opomene, pa uistinuæe on imati život tjeskoban, a sakupiæemo ga na Dankijameta slijepog.
[20.125] Reæi æe: “Gospodaru moj! Zašto si me sakupioslijepog, a veæ sam bio onaj koji vidi?”
[20.126] (Allah) æe reæi: “Tako. Dolazili su tiznakovi Naši, pa si ih zaboravio, i isto tako æešDanas biti zaboravljen!”
[20.127] A tako æemo platiti onoga ko pretjera i nebude vjerovao u ajete Gospodara svog; a sigurno jekazna Ahireta žešæa i trajnija.
[20.128] Pa zar ih ne upuæuje (to) koliko smo prijenjih uništili naraštaja - hodaju po naseljimanjihovim? Uistinu, u tome su znaci za posjednikerazuma.
[20.129] A da nije Rijeèi prethodne od Gospodara tvogi roka odreðenog, sigurno bi bila nužna (kazna).
[20.130] Zato se strpi nad onim šta govore i slavi sahvalom Gospodara svog prije izlaska Sunca i prijezalaska njegovog, i neko vrijeme noæi - pa slavi (Ga)i krajevima dana, da bi ti bio zadovoljan.
[20.131] I nikako ne upravljaj oèi svoje prema onomšta smo dali da uživaju parovi od njih - sjaju životaDunjaa - da bismo ih time iskušali. A opskrbaGospodara tvoga je bolja i trajnija.
[20.132] I nareðuj porodici svojoj salat, i istraj natome. Ne pitamo te za opskrbu: Mi te opskrbljujemo; aishod je za bogobojaznost.
[20.133] I govore: “Zašto nam ne donese znak odGospodara svog?” Zar im nije došao dokaz onoga šta jeu listovima preðašnjim?
[20.134] A da smo ih Mi uništili kaznom prije njega,sigurno bi rekli: “Gospodaru naš! Zašto nam nisiposlao poslanika, pa da slijedimo ajete Tvoje, prijeno što smo poniženi i osramoæeni?”
[20.135] Reci: “Svako je èekalac, zato èekajte! Pasaznaæete ko su sljedbenici ravnog puta i ko seupuæuje.”